* Muškarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom položaju oslonjen na šank.
Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odeći, nogama koje u ritmu
muzike titraju po podu, po držanju tela, prosto po svemu, može se reći,
stereotipni Eros-Bosančeros.
Dva stola dalje, sama, mirna sedi lepa žena. Po spoljašnjem izgledu bi se reklo da
su generacija. Je li samo dobro očuvana ili je stvarno ista godina
"proizvodnje", teško je reći, ali da dobro izgleda je fakat.
- "Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda. Kako
bi samo rado pričao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam prokleto
stidljiv i svaki put kad pokušam pričati s nekom ženom, valjam samo
gluposti.. Hm.. Znam!! Reci ću joj da sam se u nju zaljubio na prvi pogled.
Ma, ne.. Radije ne.. Ismijaće me i izvaliti neki od ženskih fazona na tu
temu. Možda da joj pošaljem piće, a ostatak će doći sam po sebi. Pih, baš
sam smotan."
U tom trenutku žena ustaje i odlazi.
- "J*bi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali
hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nešto mljeti. Pa i
nabacivanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da pristane?!
Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slučaju umro od
sreće. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova
lijepa žena donijela..."
Par minuta pose, žena se vraća i seda za isti sto.
- "Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo određeni
jedno za drugo! Sad ću joj prići. Valjda ispričam nešto interesantno! Sad ili nikad!"
Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuče ruku kroz kosu, uvuče
stomak, ispravi leđa, lagano odšeta do stola za kojim lepa žena sedi,
spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita:
"Jesi ti to pišala, bona, ha?!" *
