* Nakon svih ratnih strahota što je preživeo, dočekao Haso taj toliko očekivani mir. Srećan Haso kao da se ponovo rodio,
uze svog Mujicu za ruku da ga malo prošeta gradom da dete napokon upozna okolinu.
Mujica izgledom mali, ali u duši đavolak. Znajući da je otac Haso sav jadan isprepadan svim tim bombama i granatama u jednom trenutku on perfektno odglumi-odzviždi pad granate:
- "Piiiiiuuuuuuu BUM!"
Na to se Haso sav prestrašen prebaci preko ograde i legne u travu. Leži tako neko vreme, osluškuje - ništa.
Pita on svog Mujicu:
- "Je li ba, sine, šta bi?"
Na to će Mujica, smeškajući se:
- "FORA BABO, FORA."
- A ništa - dete ko dete - veli Haso.
Ne prođe ti malo, kad ono opet:
- "Piiiiiiuuuuuuu BUM!"
Haso opet sav prestrašen preko ograde pa zaleže opet. Te će ti opet "Sine šta bi", a Mujica će ti opet sav srećan: "FORA BABO, FORA."
A Haso će opet - "dete ko dete". I tako još nekoliko puta:
- "Piiiiiuuuuu Bum", Haso zalegne.
- "Piiiiiuuuuu Bum", Haso zalegne.
A Haso ni pet ni šest Mujici šakom iza ušiju zvizzzzz.
Na to će mali Mujica sav uplakan:
-"Šta je babo, šta to bi?"
A Haso sav srećan odgovara: - "NIŠTA SINE, NIŠTA... GELER OD FORE." *
