* “Zovem se Marina imam 27god. Dobro sam građena i sve, ali volim pasulj nakon kojeg imam užasne ''vetrove'', koji jako puno smrde, i ova priča počinje ovako: Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se . Kada je postalo jasno da ćemo se uzeti, odlučila sam prestati jesti pasulj. Nekoliko meseci kasnije, na moj rođendan, pokvario mi se auto dok sam se vraćala kući s posla. S obzirom da sam živela na selu, pozvala sam muža i rekla mu da ću kasniti, jer sam morala pešačiti kući. Idući tako, uz put sam naišla na jednu malu krčmu iz koje se širio miris kuvanog pasulja i ja jednostavno nisam mogla odoleti. Pošto sam imala pred sobom još dugo pešačenje, pretpostavila sam da ću se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kući.
Ušla sam u krčmu i za čas posla sam ‘sredila’ tri porcije pasulja. Kada sam nastavila pešačiti, potrudila sam se osloboditi 'gasova'. Kad sam stigla, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je rekao: – ‘Draga, imam iznenađenje za večeru!’ Zatim mi je stavio povez preko očiju i odveo me do stolice za stolom za večeru. Sela sam, i baš kad je htio da mi skine povez, zazvonio je telefon. Naterao me je da mu obećam da neću dirati povez dok se ne vrati, i otišao da se javi.
Pasulj koji sam pojela je još uvek 'radio' i pritisak je postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne vrati, nagla se na jednu stranu i ‘pustila’ jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s đubretom, prolazeći pored pilane, pregazi tvora.
Uzela sam salvetu s krila i žustro otpuhala smrad. Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila još tri jaka. Smrad je bio gori od kuvanja kupusa. Naćuljivši uši na telefonski razgovor u susednoj sobi, nastavila sam ovako da nižem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo.
Kada je pozdravljanje preko telefona označilo kraj moje slobode, učinila sam još nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da oteram sve, vratila salvetu na krilo i uz osećaj zadovoljstva i olakšanja, spustila ruke na krilo. Lice mi je sigurno odavalo najneviniji mogući izraz kada se moj muž vratio
i izvinio se što se tako dugo zadržao. Pitao me jesam li virila, a ja sam ga uverila da nisam.
U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom
u glas je uzviknulo: – ‘Srećan rođendan!’ ” *
